Pojam energetska nezavisnost kod nas još uvek zvuči kao apstraktna floskula...
Uvod
Pojam "energetska nezavisnost" kod nas još uvek zvuči kao apstraktna floskula, fraza rezervisana za ekonomiste i političare.
Ipak, uskoro će postati gorka svakodnevica svakog domaćinstva u Srbiji.
Sat otkucava. Na horizontu se nazire trenutak kada će glavni oslonac našeg elektroenergetskog sistema – jeftini lignit – početi da presušuje,
a zastarele termoelektrane, osim možda novog bloka Kostolca B3, otići u zasluženu penziju.
Dodajmo tome i nemilosrdni pritisak iz Evropske unije koja do 2030. godine zahteva drastičnu dekarbonizaciju.
Na našem jeziku, to znači gašenje termoelektrana na ugalj. Cena struje već sada neumitno raste, a vi, građani, zavisite od
EPS-a koji drži monopol – od proizvodnje, preko cena, do distribucije.
U takvom svetu, čekanje da neko drugi reši problem više nije opcija. Vreme je da se za svoju energetsku budućnost pobrinete sami.
Prvi korak: Iskoristiti kineski talas, ali s računicom
Nikada nije bilo povoljnije vreme za razmišljanje o sopstvenoj solarnoj elektrani. Cena panela drastično je pala zahvaljujući masovnoj, kvalitetnoj proizvodnji u Kini.
To je trenutak koji valja iskoristiti – svaki krov, svaki komad neiskorišćenog zemljišta postaje potencijalna mala elektrana.
Ali, tu prestaje romantika, a počinje računica. Dok paneli pojeftinjuju, cena prateće opreme ne popuštaju.
Invertori, osigurači i skupa elektro-zaštita drže cenu. Bakar, a samim tim i kablovi, konstantno poskupljuju.
Zato je ključ uspeha u pametnom planiranju.
Pre nego što pozovete prvog instalatera, zapitajte se:
- * Koliko vam struje zaista treba? (Pogledajte račune, nemojte precenjivati ni potcenjivati potrošnju).
- * Koliko kvalitetnog prostora imate? (Da li je krov pravilno orijentisan, ima li smenji od senki ?)
Solarna energija je, uprkos ekspanziji, za većinu ljudi još uvek nepoznanica. A gde je nepoznanica, tu su prostor za iluzije i nažalost, prostor za manipulaciju.
Hibridni sistemi izgledaju kao najbolje rešenje
Moramo biti iskreni prema sebi – sunce nije uvek tu.
U našem podneblju, idealno orijentisan panel pod uglom od 30 stepeni ka jugu proizvešće čak 6,5 puta više energije u julu nego u tmurnom decembru.
To je surova realnost koju morate uračunati.
Zato se nameće pitanje: kako da sistem prilagodite sezoni? Ja sam veliki pristalica hibridnog sistema.
To znači da danju trošite svoju "skupu" struju danju, a noću, kada vam zatreba, uzimate struju od EPS-a i punite baterije.
Ovaj model je danas najisplativiji, ali vas ne čini potpuno nezavisnim – i dalje ste vezani za mrežu.
Za one koji žele potpunu energetsku nezavisnost, predlažem ozbiljniju strategiju.
Solarnu elektranu treba dimenzionisati tako da pokrije potrošnju u periodu od marta do oktobra.
Za zimskih pet meseci, kada je sunca malo, a baterije često nedovoljno pune, najpouzdanije rešenje je agregat.
Da, to je dodatni trošak. Ali hajde da računamo dugoročno. Ako cena struje raste sada, kolika će tek biti kada
u Srbiji od EPS a ostanu samo još hidrocentrale i uspomena na ugalj?
">Više o hibridnim sistemima pročitajte ovde
